Čarobna Kenija

                                                       

Kenija je zemlja safarija i ako ste ikada razmišljali o pravoj avanturi i ekspediciji u kojoj se upoznaju tradicije plemena i sa samo par metara posmatra divljini svet afričke savane, to je destinacija za vas! Važno je što pre otputovati u stepe Afrike, da bi se spoznala priroda koja polako posustaje i uzmiče pred naletom modernih vremena i ljudske civilizacije, da bi putnici mogli videti “veliku petorku” afričkih životinja, jer ako igde još uvek postoji mogućnost da izbliza susretnete lavove, slonove, nosoroga, bufala i leoparda, onda je to divlje prostranstvo Kenije. Neobična vegetacija akacija i baobaba, ratnici i pastiri iz plemena Masai i njihova sela zastala u vremenu, šarene pijace, veličanstvena bela kupa Kilimandžara i smeštaj u luksuznim kampovima, kompletiraće putnicima nezaboravni doživljaj Afrike.

Nakon aktivnih dana safarija, truckavih džipova, avanturisti će imati zadovoljstvo da se nekoliko dana odmore na jednoj od najlepših plaža Kenije, Diana Beach i zagledani u tirkiz Indijskog okena, u hladu kokosove palme, srede fotografije i utiske.

 Najbolje bi bilo započeti putovanje posetom prestonici Najrobi, zatim krenuti u obilazak nacijonalnih  parkova, Amboseli, Tsavo, Mara, Aberdare ili Lake Nakuru i završiti odmor na prelepim plažama Indijskog okeana, u blizini čuvenog grada Mombasa. 

Ja sam upoznala na najbolji način srce i dušu crnog kontinenta i uživala  u avanturi u kojoj su retki srećnici imali priliku da uživaju. Svoje detinjstvo sam provela u Keniji, družila se sa divljim životinjama, jela egzotično voće i divila se šta je sve priroda stvorila.

Dama sa stilom

Kejt Midlton uglavnom bira odevne kombinacije u svedenijim bojama i ne odstupa od strogih standarda koje nameće njena titula.
Ovog puta je fotografisana u malo drugačijem izdanju, a stajlingom je oduševila sve. Kritičari su njen izbor ocenili čistom desetkom. Ako pitate modne stručnjake, ove dve boje čine dobitnu kombinaciju ove jeseni. Bordo i siva sjajno izgledaju kada se nađu jedna do druge.

Izgleda da se i njenim obožavaocima svideo ovaj malo vedriji stajling, pa su pristizale samo pohvale na njen račun. S obzirom da je gotovo uvek u strogoj i formalnoj garderobi, ova ležernija kombinacija je pravo osveženje.

Lična karta, Nikola Kojo

Nikola Kojo rođen je 1969. u Beogradu u porodici hercegovačkih korena. Kao dete svira violinu i peva u horu Radio-televizije Beograd. Jednog dana promašio je vrata i upao na probu glumačke grupe Bate Miladinovića. Pošto mu se dopalo, nastavlja da dolazi i kod Mike Aleksića, zajedno sa Borisom Milivojevićem i Radetom Markovićem.

Sa nepunih jedanaest godina debituje u filmu Milana Jelića Rad na određeno vreme, pored Milene Dravić i Ljubiše Samardžića. Uloga malog Ivana prati ga i kroz nastavke ovog ostvarenja za koje dobija prvu glumačku nagradu na Filmskom festivalu u Nišu. U međuvremenu snima i partizanski film Zdravka Šotre Igmanski marš.


Prvu ozbiljnu popularnost donosi mu uloga Miše u filmskom hit serijalu Žikina dinastija Zorana Ćalića. Nekoliko godina jugoslovenska publika frenetično prati odrastanje i momačke dogodovštine Miše i njegovih deda Žike i Milana.

Nesuđeni muzičar upisuje Fakultet dramskih umetnosti i studira u klasi sa Anitom Mančić i Vjerom Mujović.

Raskošan glumački talenat Kojo pokazuje igrajući u serijama Darka Bajića Sivi dom i Zaboravljeni. Uloga Zagrepčanina Štefe u Boljem životu vraća ga u žižu interesovanja javnosti. Zajedno sa Draganom Bjelogrlićem pojavljuje se i u poslednjem nastavku serijala o Lepoj Breni Hajde da se volimo 3, koji postiže ogroman uspeh.

Nakon uloge u četvrtom nastavku hit komedije Tesna koža, igra u serijalu Policajac sa Petlovog brda. Međutim, nezapamćenu popularnost i epitet mačo muškarca, koji ga od tada prati, donosi mu uloga u filmskom prvencu Srđana Dragojevića Mi nismo anđeli.


U vreme najveće inflacije, s Draganom Bjelogrlićem igra u komercijalnoj predstavi Moja draga, koja postiže fantastičan uspeh, a nakon toga se povlači iz pozorišta.


Jedan od najpopularnijih jugoslovenskih glumaca nastavlja saradnju sa Dragojevićem u ratnoj drami Lepa sela lepo gore. U višestruko nagrađenom filmu, koji obara sve rekorde gledanosti, briljira u ulozi čika Velje. Iste godine zapaženu ulogu ima i u novom filmu Slobodana Skerlića Do koske i seriji Gore dole.

Saradnju sa Darkom Bajićem nastavlja u ostvarenju Balkanska pravila. U tandemu sa Draganom Bjelogrlićem igra u filmu Dejana Zečevića Kupi mi Eliota i novom remek-delu Srđana Dragojevića Rane.

Naredne godine snima Nebesku udicu, Nož, Belo odelo i Točkove.


Kao srpski vlastelin Crni Đorđe, specifičnim humorom naprečac osvaja domaću publiku u urnebesnoj seriji Crni Gruja. Popularni Kojo otvara i Filmski festival u Nišu.

Prvi put sarađuje sa Emirom Kusturicom na filmu Život je čudo, u kom ima zapaženu ulogu.

Omiljeni glumac devedesetih godina, briljira u ulozi paranoičnog oca u nastavku kultnog filma Mi nismo anđeli 2.

U Ivkovoj slavi peva numeru Nesanica koja je za kratko vreme postala hit na prostorima bivše Jugoslavije.

Glavni junak prva dva dela serijala Mi nismo anđeli odbija da se pojavi u trećem nastavku A3: Rokenrol uzvraća udarac.

Nakon premijere filma Četvrti čovek, uspešni glumac dobija odlične kritike za najizazovniju glavnu ulogu u karijeri.

Jedan od najangažovanijih glumaca igra u hit serijama Vratiće se rode i Selo gori, a baba se češlja.

Bioskopska publika ima priliku da gleda omiljenog glumca u novom domaćem filmu reditelja Radeta Markovića Drug Crni u NOB-u.

Kojo tumači Paju u svojevrsnom rimejku kultne serije Na slovo, na slovo Duška Radovića, prilagođenom nekim novim klincima.

Miljenik žena paradirao je u pink automobilu marke mini moris, kojim je stigao na premijeru filma Parada autora Srđana Dragojevića. Priču o organizovanju prvog gej prajda u Beogradu, u kojoj Kojo tumači glavnu rolu, za samo nedelju dana pogledalo je oko 38.000 ljudi.


Oženjen je Aleksandrom sa kojom ima ćerku Anu (2008) i dve ćerke bliznakinje (2013).

                       

Pronađi malo vremena za sebe!

Jako je važno da sebi posvetimo bar malo slobodnog vremena, da se odmorimo. I telu i duši je potreban odmor.

Neko voli da ne radi apsolutno ništa, samo da odmara i uplovi u neke svoje misli i tako se relaksira. Poštujem to, ali ipak različiti smo, pa su nam samim tim različite i sklonosti.

Svako može sebi u toku dana obezbediti malo tog dragocenog vremena za relaksaciju.
Kako i šta da uradite, čime da ispunite vreme, naročito u ovim jesenjim i zimskim danima, mi vam dajemo nekoliko predloga:

• Čitajte knjige, čitanje opušta i obogaćuje naš um i rečnik.
• Slikajte i bojite, setite se vremena kad ste bili dete, bar na trenutak  se vratite  u svet mašte i dečje igre.
• Napravite nakit ili neke druge ukrasne predmete, idalan poklon je ručno napravljena ogrlica ili recimo, svećnjak od šišarki. 
• Naučite da pletete, vreme je za zimske stvarčice, a lepo bi bilo da ispletete šal dragim osobama.
• Šetajte po parku, osetite čaroliju jesenjeg lišća, udahnite svež vazduh i dišite punim plućima.
• Fotografišite ono što vam privuče pažnju, fotografije su veliko bogatstvo.
• Počnite da pravite mirisne i dekorativne sapune, to je nešto što svima treba, a idelni su i kao novogodišnji poklončić.

Moram li?

                                         

Živimo u vrlo surovom svetu gde opstaju samo oni koji mogu da se prilagode novim okolnostima i novim ljudima. Moraš da poštuješ pravila ovog savremenog društva ili te neće biti.

Šta to znači? Jednostavno, moraš da budeš po  kriterijumima koji se plasiraju svuda, na televiziji, u novinama, ali što je najgore, i u običnom, svakodnevnom životu.

Moraš da budeš mršav (zgodan), doteran, da nosiš skupu, brendiranu odeću, da imaš dobra kola, da putuješ, da ideš redovno na različite tretmane za ulepšavanje, da ideš na važne događaje, da budeš glavni u društvu, da slušaš ono što je moderno i još mnogo toga..

Moram li ja sve to i mogu li? Nema više neke posebnosti, originalnosti, tog duha autentičnosti..

Ako se neko i pojavi drugačiji, odmah ga okarakterišu kao nenormalnog.

Nije važno  više šta ćeš reći, kako ćeš se ponašati, sad je izgled najbitniji. Svi vode neke zdrave živote, vode računa o tome kako se hrane. A, hranite li um? Hranite li dušu?

Važnija je forma od suštine i to je ono što je najgore u celoj priči.

Ne moram ništa što ne želim, ne moram da budem nešto što nisam. Svako biće je posebno i treba da odiše svojom individualnošću, a ne da bude kopija nečeg što nam je nametnuto.