Frida Kalo je bila meksička slikarka i kultna ličnost poslednjih decenija dvadesetog veka.
Rođena je 6.jula 1907.godine u Meksiku.
Imala je veoma težak život, ali je uvek uspela da se podigne i sve zadivi svojom upornošću i voljom.
Frida je sa šest godina obolela od dečje paralize, zbog čega joj je desna noga bila tanja od leve.
Ovaj deformitet kasnije je prekrivala dugim i raznobojnim haljinama.
Prezirala je pokazivanje bilo kakve slabosti i nikad nije plakala.
U septembru 1925.godine doživela je tešku saobraćajnu nesreću, niko nije verovao da će preživeti.
Nakon nesreće, imala je 32 operacije. Bila je prinuđena da leži u krevetu četiri meseca.
Kako bi je spasila depresije, njena majka joj je donela četkice i slikarsko platno.
Tako je rođenja njena strast prema slikarstvu.
Bila je prva meksička slikarka čiji je rad izložen u muzeju Luvr u Parizu.
Naslikala je 143 slike od kojih su 55 autoportreti.
Udala se za slikara Dijega Riveru i kada se udala za njega, nazvali su ih " slon i golubica".
Bili su potpuno različiti, ona je bila visoka svega 150 cm., sitna, krhka.
Dijego ju je često varao, a ona je sa njegovim devojkama sklapala prijateljstva.
Pikaso joj je poklonio minđuše u obliku dve ruke, napravljene od oklopa kornjače.
Fridi su one bile omiljeni komad nakita.
Lekari su rekli da zbog gangrene moraju da joj amputiraju nogu, na šta im je Frida uzvratila:
"Šta će mi noga, ja imam krila."
Preminula je 13. jula 1954. sa samo četrdeset i sedam godina.
Poslednja zapisana rečenica iz njenog dnevnika glasi: „ Nadam se da je odlazak radostan i da se više nikada neću vratiti“. Nedugo posle smrti, Frida Kalo upisuje se u legendu, prvo u svojoj zemlji, ali ubrzo i u čitavoj Americi i Evropi. Postala je simbol žene i slikarke, čija slava će trajati zauvek.
