Šta da čitam?

Idu hladni dani, idealno vreme za čaj, kafu i neku dobru knjigu.
Ako nemate ideju šta da čitate, evo nekoliko predloga. Možda vam se nešto i svidi.







Ljubav se ne sme terati i izbijati iz žene – jer to je žena! To je ono glavno u ženi, onaj njen glavni životni sok!
Muškarci mogu biti kakvi hoće i ne treba za to da brinu! Žene će ih voleti, bez obzira...! Žensko srce stalno gori i svako ko mu priđe može se ogrejati!

Zbirka duhovitih priča iz ugla različitih žena (i muškaraca) o ljubavi, sreći i zajedničkom življenju. Posmatrajući muški svet iz ženske perspektive u dramskim crticama, Radović kroz humor ali i gorčinu analizira ono što svakodnevno živimo. Ironična ali dobrodušna, knjiga u kojoj će se svako pronaći.

Jedna kuća – jedna ljubavna priča!

 Nesvakidašnja istorija Beograda sagledana kroz ključaonicu  slavnih ljubavi.
 Knjiga o znamenitim beogradskim zdanjima i jednovremeno o odnosima između njihovih poznatih stanara čiji su se životi utkali u grad na najlepšem ušću Evrope…

Vodič o zatajnim vezama nobelovca Ive Andrića, naučnika Milutina Milankovića, kraljevskih parova iz dinastija Obrenovića i Karađorđevića, o dvorskoj romansi Josipa Broza i o desetinama značajnih ličnosti opisanih u ambijentu palata i kuća sa utisnutim pečatom vremena.

Sve adrese opisanih kuća i danas postoje, tako da je čitanje ove knjige istovremeno i poziv u šetnju kroz dva poslednja veka naše novije istorije.

Roman o ljubavi i požrtvovanju 

1942. Lali Sokolov je deportovan iz Slovačke u Aušvic. Tamo je dobio zadatak da tetovira brojeve na rukama drugih logoraša. Iz reda logoraša koji čekaju na tetoviranje pred njega staje uplašena devojka. Za Lalija, bila je to ljubav na prvi pogled, i on se kune ne samo da će preživeti već i da će se pobrinuti da i Gita jednog dana živi slobodno. Ovo je početak jedne od nezaboravnih priča o Holokaustu – priča o tetovažeru iz Aušvica.

Inspirisan životom stvarne heroine iz Drugog svetskog rata, ovaj hvaljeni roman otkriva nam priču o ljubavi, iskupljenju i strašnim tajnama koje su decenijama bile skrivene.

Kerolajn Feridej je bivša brodvejska glumica i saradnica u francuskom konzulatu čiji se život zauvek promenio kad je Hitlerova vojska ušla u Poljsku u septembru 1939. godine, a onda krenula na Francusku. Na drugoj strani okeana poljska tinejdžerka Kasja Kuzmjerčik sve više se kao kurir upliće u tajni pokret otpora. U Nemačkoj mlada doktorka Herta Oberhojzer javlja se na oglas za posao u državnoj ustanovi – da bi se našla zarobljena u svetu nacističkih tajni i moći gde dominiraju muškarci.

Životi ove tri žene će se preplesti kad se desi nezamislivo i kad Kasju pošalju u Ravensbrik, zloglasni nacistički koncentracioni logor za žene.







U ovom, ženskom romanu, kroz vatromet misli, boja i mirisa upoznajemo Ninu Andrić, savremenu ženu na pragu četrdestih. Nina je novinarka koja istražuje svetionike širom sveta. Živi u Beogradu i Nafpliu, na Peloponezu. Potraga za svetionicima kod nje je u stvari potraga za svetlom sopstvene duše i iskricama čiste ljubavi. Čitajući, otkrivamo više nijansi ličnosti glavne junakinje koja veruje u pravu ljubav.
Kraj jednog svetionika u Hrvatskoj Nina upoznaje slikara Stefana. Njihova romansa nije trajala ni mesec dana, ali je obeležila ceo njen život.

Neumitno, u njoj se bude pitanja: Da li je on njena prava ljubav? Da li beg na Peloponez i šaputanje sa morem mogu zalečiti njenu ranjenu dušu?
Šta joj je more reklo?
Za one koji veruju da je trenutak večnost…




                                             

Sećanje nije zapečaćena konzerva koju po potrebi otvorimo i zateknemo uvek isti sadržaj; ono preobražava prošlost, upisujući mu sadašnje znanje, iskustvo i osećajnost. Zato priču o prošlom (a svaki trenutak je već prošlost; prokletstvo vremena je upravo u tome što retko uspevamo da uhvatimo i proživimo trenutak, neponovljivost i punoću sadašnjosti, bez tereta prošlosti i neizvesnosti budućnosti), dakle govor o bilo čemu, treba uzeti sasvim uslovno, kao mešavinu malo nehotičnih laži, malo stvarnog zaborava, malo dodvoravanja vlastitoj taštini, i sasvim malo iskrenosti, sve stopljeno u pitku kafu, u koju umesto šećera sipamo gomilu spletki.

Život je sjajna ogrlica čiji su biseri susreti s drugim ljudima. Upoznajemo se, volimo, rastajemo i ponovo srećemo, delimo radosti i tuge. Najdragocenije što ostaje na kraju jesu uspomene.

Doris ima devedeset šest godina i živi sama u stanu u centru Stokholma. Koristi isti adresar još od 1928 – njenu bisernu ogrlicu sačinjenu od ljudi koje je poznavala i volela. Većina imena u crvenoj knjižici je precrtana jer njihovih vlasnika više nema. U posetu joj dolaze samo negovateljice, a raduje se jedino pozivima unuke Dženi sa druge strane Atlantika.

Da bi sačuvala svoja sećanja, Doris uzima olovku u ruke i počinje da ih zapisuje prelistavajući imena iz adresara. Međutim, prisećanja će dovesti do otkrića da ljubavna priča njenog života još nije završena…

Roman o pričama koje treba da prenosimo budućim generacijama i avantura o životnoj radosti koja nas može preplaviti u svakom trenutku.

Hronika u dvadeset šest glava.

Ova knjiga, koja se prvo pojavila u časopisu Bazar gde je izlazila u nastavcima, vraća nas u jedno srećno, čedno vreme, koje nije slutilo na sve ono što nam se dogodilo kasnije.
Novi čitaoci, koji se možda sada prvi put susreću sa prozom Mome Kapora, naći će u njegovim ranim tekstovima neke od odgovora koji će im pomoći da bolje shvate sadašnji trenutak jer Ana nastavlja svoj život, nezavisno od našeg poimanja vremena. Ona je arhetip Beograđanke koju i danas srećemo.
Iz predgovora Ane Kapor

Kada bi trebalo odabrati jedno delo Mome Kapora koje ga najbolje predstavlja, onda bi to svakako bila knjiga Beleške jedne Ane koja je danas ponovo pred nama.

Svet posmatran iz ugla tinejdžerke, ispričan prepoznatljivim beogradskim žargonom i ilustrovan autorovom rukom, u isto vreme je i duhovita ali i nemilosrdna analiza jednog vremena.