Živimo u vrlo surovom svetu gde opstaju samo oni koji mogu da se prilagode novim okolnostima i novim ljudima. Moraš da poštuješ pravila ovog savremenog društva ili te neće biti.
Šta to znači? Jednostavno, moraš da budeš po kriterijumima koji se plasiraju svuda, na televiziji, u novinama, ali što je najgore, i u običnom, svakodnevnom životu.
Moraš da budeš mršav (zgodan), doteran, da nosiš skupu, brendiranu odeću, da imaš dobra kola, da putuješ, da ideš redovno na različite tretmane za ulepšavanje, da ideš na važne događaje, da budeš glavni u društvu, da slušaš ono što je moderno i još mnogo toga..
Moram li ja sve to i mogu li? Nema više neke posebnosti, originalnosti, tog duha autentičnosti..
Ako se neko i pojavi drugačiji, odmah ga okarakterišu kao nenormalnog.
Nije važno više šta ćeš reći, kako ćeš se ponašati, sad je izgled najbitniji. Svi vode neke zdrave živote, vode računa o tome kako se hrane. A, hranite li um? Hranite li dušu?
Važnija je forma od suštine i to je ono što je najgore u celoj priči.
Ne moram ništa što ne želim, ne moram da budem nešto što nisam. Svako biće je posebno i treba da odiše svojom individualnošću, a ne da bude kopija nečeg što nam je nametnuto.
