Šta da čitam?

Idu hladni dani, idealno vreme za čaj, kafu i neku dobru knjigu.
Ako nemate ideju šta da čitate, evo nekoliko predloga. Možda vam se nešto i svidi.







Ljubav se ne sme terati i izbijati iz žene – jer to je žena! To je ono glavno u ženi, onaj njen glavni životni sok!
Muškarci mogu biti kakvi hoće i ne treba za to da brinu! Žene će ih voleti, bez obzira...! Žensko srce stalno gori i svako ko mu priđe može se ogrejati!

Zbirka duhovitih priča iz ugla različitih žena (i muškaraca) o ljubavi, sreći i zajedničkom življenju. Posmatrajući muški svet iz ženske perspektive u dramskim crticama, Radović kroz humor ali i gorčinu analizira ono što svakodnevno živimo. Ironična ali dobrodušna, knjiga u kojoj će se svako pronaći.

Jedna kuća – jedna ljubavna priča!

 Nesvakidašnja istorija Beograda sagledana kroz ključaonicu  slavnih ljubavi.
 Knjiga o znamenitim beogradskim zdanjima i jednovremeno o odnosima između njihovih poznatih stanara čiji su se životi utkali u grad na najlepšem ušću Evrope…

Vodič o zatajnim vezama nobelovca Ive Andrića, naučnika Milutina Milankovića, kraljevskih parova iz dinastija Obrenovića i Karađorđevića, o dvorskoj romansi Josipa Broza i o desetinama značajnih ličnosti opisanih u ambijentu palata i kuća sa utisnutim pečatom vremena.

Sve adrese opisanih kuća i danas postoje, tako da je čitanje ove knjige istovremeno i poziv u šetnju kroz dva poslednja veka naše novije istorije.

Roman o ljubavi i požrtvovanju 

1942. Lali Sokolov je deportovan iz Slovačke u Aušvic. Tamo je dobio zadatak da tetovira brojeve na rukama drugih logoraša. Iz reda logoraša koji čekaju na tetoviranje pred njega staje uplašena devojka. Za Lalija, bila je to ljubav na prvi pogled, i on se kune ne samo da će preživeti već i da će se pobrinuti da i Gita jednog dana živi slobodno. Ovo je početak jedne od nezaboravnih priča o Holokaustu – priča o tetovažeru iz Aušvica.

Inspirisan životom stvarne heroine iz Drugog svetskog rata, ovaj hvaljeni roman otkriva nam priču o ljubavi, iskupljenju i strašnim tajnama koje su decenijama bile skrivene.

Kerolajn Feridej je bivša brodvejska glumica i saradnica u francuskom konzulatu čiji se život zauvek promenio kad je Hitlerova vojska ušla u Poljsku u septembru 1939. godine, a onda krenula na Francusku. Na drugoj strani okeana poljska tinejdžerka Kasja Kuzmjerčik sve više se kao kurir upliće u tajni pokret otpora. U Nemačkoj mlada doktorka Herta Oberhojzer javlja se na oglas za posao u državnoj ustanovi – da bi se našla zarobljena u svetu nacističkih tajni i moći gde dominiraju muškarci.

Životi ove tri žene će se preplesti kad se desi nezamislivo i kad Kasju pošalju u Ravensbrik, zloglasni nacistički koncentracioni logor za žene.







U ovom, ženskom romanu, kroz vatromet misli, boja i mirisa upoznajemo Ninu Andrić, savremenu ženu na pragu četrdestih. Nina je novinarka koja istražuje svetionike širom sveta. Živi u Beogradu i Nafpliu, na Peloponezu. Potraga za svetionicima kod nje je u stvari potraga za svetlom sopstvene duše i iskricama čiste ljubavi. Čitajući, otkrivamo više nijansi ličnosti glavne junakinje koja veruje u pravu ljubav.
Kraj jednog svetionika u Hrvatskoj Nina upoznaje slikara Stefana. Njihova romansa nije trajala ni mesec dana, ali je obeležila ceo njen život.

Neumitno, u njoj se bude pitanja: Da li je on njena prava ljubav? Da li beg na Peloponez i šaputanje sa morem mogu zalečiti njenu ranjenu dušu?
Šta joj je more reklo?
Za one koji veruju da je trenutak večnost…




                                             

Sećanje nije zapečaćena konzerva koju po potrebi otvorimo i zateknemo uvek isti sadržaj; ono preobražava prošlost, upisujući mu sadašnje znanje, iskustvo i osećajnost. Zato priču o prošlom (a svaki trenutak je već prošlost; prokletstvo vremena je upravo u tome što retko uspevamo da uhvatimo i proživimo trenutak, neponovljivost i punoću sadašnjosti, bez tereta prošlosti i neizvesnosti budućnosti), dakle govor o bilo čemu, treba uzeti sasvim uslovno, kao mešavinu malo nehotičnih laži, malo stvarnog zaborava, malo dodvoravanja vlastitoj taštini, i sasvim malo iskrenosti, sve stopljeno u pitku kafu, u koju umesto šećera sipamo gomilu spletki.

Život je sjajna ogrlica čiji su biseri susreti s drugim ljudima. Upoznajemo se, volimo, rastajemo i ponovo srećemo, delimo radosti i tuge. Najdragocenije što ostaje na kraju jesu uspomene.

Doris ima devedeset šest godina i živi sama u stanu u centru Stokholma. Koristi isti adresar još od 1928 – njenu bisernu ogrlicu sačinjenu od ljudi koje je poznavala i volela. Većina imena u crvenoj knjižici je precrtana jer njihovih vlasnika više nema. U posetu joj dolaze samo negovateljice, a raduje se jedino pozivima unuke Dženi sa druge strane Atlantika.

Da bi sačuvala svoja sećanja, Doris uzima olovku u ruke i počinje da ih zapisuje prelistavajući imena iz adresara. Međutim, prisećanja će dovesti do otkrića da ljubavna priča njenog života još nije završena…

Roman o pričama koje treba da prenosimo budućim generacijama i avantura o životnoj radosti koja nas može preplaviti u svakom trenutku.

Hronika u dvadeset šest glava.

Ova knjiga, koja se prvo pojavila u časopisu Bazar gde je izlazila u nastavcima, vraća nas u jedno srećno, čedno vreme, koje nije slutilo na sve ono što nam se dogodilo kasnije.
Novi čitaoci, koji se možda sada prvi put susreću sa prozom Mome Kapora, naći će u njegovim ranim tekstovima neke od odgovora koji će im pomoći da bolje shvate sadašnji trenutak jer Ana nastavlja svoj život, nezavisno od našeg poimanja vremena. Ona je arhetip Beograđanke koju i danas srećemo.
Iz predgovora Ane Kapor

Kada bi trebalo odabrati jedno delo Mome Kapora koje ga najbolje predstavlja, onda bi to svakako bila knjiga Beleške jedne Ane koja je danas ponovo pred nama.

Svet posmatran iz ugla tinejdžerke, ispričan prepoznatljivim beogradskim žargonom i ilustrovan autorovom rukom, u isto vreme je i duhovita ali i nemilosrdna analiza jednog vremena.

Zdravko Čolić, čarolija koja traje decenijama

Rasprodat je i peti koncert Zdravka Čolića.
U susret koncertima ovog sjajnog umetnika, prisetimo se njegove bogate biografije.

                                           

Zdravko Čolić je rođen 30. maja 1951. godine u Sarajevu. Otac Vladimir mu je bio oficir, a majka Stana domaćica. Porodica Čolić vodi poreklo iz hercegovačkog sela Vlahovići.Bio je golman u juniorskom pogonu sarajevskog FK "Željezničar", ali je kasnije počeo da trenira atletiku.


Muzikom se u to vreme bavio iz hobija; išao je u muzičku školu i učio je da svira gitaru. Sa drugom Bracom Isovićem je svirao za prijatelje u parku, a u lokalnim okvirima su bili poznati kao duet "Čola i Isa sa Grbavice". U drugom razredu gimnazije, sa prijateljem je otišao da provede praznike u očevoj vikendici u Baošićima; na predlog prijatelja Čolić se prijavio za takmičenje pevača amatera u Bijeloj. Izveo je pesmu Bitlsa "Lady Madonna" i osvojio drugo mesto i svoj prvi pevački honorar.


Shvativši da muzika može da čini njegovu karijeru, Čolić se priključio grupi "Mladi i lijepi", a 1969. godine je prešao u "Ambasadore", koje su u to vreme činili vojni muzičari, a jedini civil bio je gitarista Slobodan Vujović. "Ambasadori" su vremenom dobijali sve više ponuda za nastupe, što vojni muzičari zbog svojih obaveza nisu mogli da ispune, pa su 1970. Čolić i Vujović osnovali "Nove ambasadore". "Novi ambasadori" su tog leta sa "Indeksima" svirali u Dubrovniku mesec dana. Na festivalu "Vaš šlager sezone" "Novi ambasadori" su sa pesmom "Plačem za tvojim usnama", osvojili su sedmo mesto, a pesma je postala veoma slušana.

U to vreme Čolić je dobio ponudu da vežba sa "Indeksima" i bude potencijalna zamena u slučaju da Davorin Popović napusti grupu. Nekoliko puta je i nastupao sa njima. Kako se pesma "Plačem za tvojim usnama" prodala u iznenađujuće velikom tiražu, uspesi "Ambasadora" su skrenuli pažnju Kornelija Kovača na Zdravka Čolića i on ga je pozvao da postane pevač "Korni grupe" umesto Dade Topića. Čolić je u to vreme bio student prve godine Ekonomskog fakulteta u Sarajevu, ali je ipak 10. septembra 1971. godine došao u Beograd. U "Korni grupi" je ostao šest meseci i za to vreme snimio tri pesme ("Gospa Mica gazdarica", "Kukavica" i "Pogledaj u nebo"), a zatim se vratio u Sarajevo i nastavio studije.

Na festivalu "Vaš šlager sezone" 15. aprila 1972. godine Čolić je izveo pesmu Kemala Montena "Sinoć nisi bila tu". Tu je pesmu prvobitno trebalo da otpeva Josipa Lisac, ali je ona odustala. Čolić je osvojio treće mesto po izboru publike i nagradu za interpretaciju. Od tog momenta zvanično je počela njegova solo karijera.

Solo karijera Zdravka Čolića od 1972.

Iste godine Čolić je učestvovao na festivalima u Splitu sa pesmom "Stara pjesma", Skoplju sa pesmom "Moj bol" i na festivalu u Prištini. Zajedno sa Indeksima, Biserom Veletenlić, Sabahudinom Kurtom i Sabinom Varešanović krenuo je na turneju po Sovjetskom Savezu. Sa pesmom "Gori vatra" Kemala Montena Čolić je u Luksemburgu predstavljao Jugoslaviju na izboru za Pesmu Evrovizije. Sledeće dve godine Čolić se uglavnom pojavljivao na festivalima sa pesmama "Bling blinge bling", "Ona spava", (pobeda na "Hit paradi"), "Zvao sam je Emili", "April u Beogradu" (autor Kornelije Kovač, pobeda na "Beogradskom proleću"), "Ljubav je samo riječ" (Vojkana Borisavljevića), "Zelena si rijeka bila" (autor Kemal Monteno, pobeda na "Šlageru sezone"). U isto vreme je potpisao ugovor sa nemačkom kućom "WEA" i za njihovo tržište snimio dva singla. Tu se i završila njegova karijera u inostranstvu jer nije želeo da živi u Nemačkoj, a u zemlji je bilo mnogo koncerata.

Prvi studijski album "Ti i ja" je izašao 1975. godine, a niz jakih pesama "Vagabund", "Igraš se vatrom", "Loše vino" (na muziku Gorana Bregovića i tekst Arsena Dedića) je doveo do masovne histerije devojaka. Producent ploče je bio Kornelije Kovač i tu praksu Čolić nije menjao ni na sledećim albumima. Za omot je bio zadužen Dragan S. Stefanović, koji je i kasnije dizajnirao omote ploča. Iste godine u PGP RTB je izdata ploča "Zdravko Čolić" na kome su bili hitovi sa singlova. Iako je 1976. godine na zagrebačkom festivalu sa pesmom "Ti si bila, uvijek bila" osvojio četvrto mesto, Čolić je bio najveća zvezda festivala. Krajem te godine krenuo je sa Indeksima na prvu jugoslovensku turneju. Poslednji put se na nekom festivalu pojavio u Zagrebu 1977. godine sa pesmom "Živiš u oblacima". Na Jugoslovenskom festivalu revolucionarne i rodoljubive pjesme u Zagrebu 1977. godine Čolić je nastupio sa budućim najprodavanijim singlom "Druže Tito mi ti se kunemo" koja je prodata u više od 300.000 primeraka.

                                                                                      

Sledeći album, "Ako priđeš bliže" iz 1977, je snimljen u Zagrebu, a priređen u Nemačkoj. Za prve dve nedelje prodato je 50 hiljada primeraka, a novi aduti kod publike su bili "Pjevam danju, pjevam noću" po pesmi Branka Radičevića, "Glavo luda", "Zagrli me", "Juče još", "Jedna zima s Kristinom" i "Produži dalje". 1. aprila 1978. godine Čolić je krenuo na jugoslovensku turneju pod nazivom "Putujući zemljotres", a pratila ga je baletska grupa "Lokice". Već tada je ploča prodata u 150.000 primeraka, da bi na kraju prebacila 700.000 primeraka. U anketi lista "Zdravo" Čolić je pobedio u kategoriji "najdraža ličnost". Iako je na početku turneje 4. i 8. aprila održao dva koncerta u beogradskoj hali "Pionir", turneja se okončala koncertom na Marakani održanim 5. septembra 1978. godine koji je okupio oko 70.000 ljudi. 

U proleće 1980. godine Čolić je objavio album "Zbog tebe" sa pesmama "Pisaću joj pisma duga", "Pusti, pusti modu" i "Pjesmo moja". Album je sniman u Velikoj Britaniji (opet ga je producirao Kornelije Kovač) a autori su bili još i Goran Bregović, Kemal Monteno, Arsen Dedić i Spomenka Kovač. Iako je euforija za Čolićem malo opala, ploča je prodata u preko 400.000 primeraka. Sledeća turneja je bila nešto mirnija, bez "Lokica", ali sa engleskim muzičarima. Na kraju turneje, u oktobru 1980. godine, Čolić je održao tri rasprodata koncerta u hali "Pionir". Na jednom od njih prvi i poslednji put, na jednom svom koncertu, je uživo otpevao tada megahit "Druže Tito, mi ti se kunemo".

Novi album, "Malo pojačaj radio", sniman je oktobra 1981. godine u Londonu. Muzički deo posla odradili su Kornelije Kovač i Goran Bregović, a matrice su snimili engleski studijski muzičari. Ploča je donela zaokret ka rok zvuku, a hitovi su bili "Mađarica", "Nove lakovane cipele", "Dunav". U pesmi "Što si prepotentna" Zdravko se prvi put okušao kao autor, dok su preostali materijal napisali Đorđe Balašević, Duško Trifunović, Đorđe Novković i Marina Tucaković. Album je prodat u više od 300.000 primeraka.

Sledeća ploča, "Šta mi radiš", opet je snimana u Londonu i to pod potpunom kontrolom Kornelija Kovača. Opet su svirali engleski muzičari, a autori pesama su bili Kovač, Momčilo Bajagić Bajaga, Zoran Živanović Kikamac (Zana), Arsen Dedić i drugi. Album je objavljen 1983. godine, sa hitovima kao što su: "Šeri, Šeri", "Šta mi radiš" i baladA "Stanica Podlugovi". Čolić je na turneju još jednom krenuo sa članovima grupe "Generacija 5" i Lazom Ristovskim.

Na sledećoj ploči, koju izdaje za sarajevski Diskoton "Ti si mi u krvi" 1985. godine, prvoj koju snima u Beogradu, u studiju "Akvarijus", Čolić se okrenuo etno zvuku, posebno u numerama "Ruška", "Sto cigana" i "Ti možeš sve, al' jedno ne", ali se kao najveći hit izdvojila balada "Ti si mi u krvi", koju su zajedno uradili Kornelije i Spomenka Kovač. 

                               

Posle skoro tri godine pauze , Čolić je u decembru 1987. za sarajevski "Diskoton" sa Kornelijem Kovačom, kao producentom i aranžerom, snimio i objavio album jednostavno nazvan "Zdravko Čolić", kojim se vratio pop zvuku. Ploča nije imala velikog medijskog odjeka i pamti se kao album sa najslabijim tiražom od 200.000 primeraka, sa koga se kao hitovi izdvajaju numere "Oj djevojko, selen velen", "Hej suzo" i "Samo ona zna". Zbog loše prodaje nije održana turneja, a i sledećih godina Čolić se posvetio privatnom poslovanju.

Čolić je 1990. sa Goranom Bregovićem uradio album "Da ti kažem šta mi je". Materijal sa albuma je promovisan na festivalu "Mesam" 1991. godine. Na njemu se našla obrada narodne pesme "Čaje šukarije", u kojoj peva devojčica Ivana, glumica iz filma "Kuduz", koja se izdvaja kao najveći hit, i numere "Čija je ono zvijezda", "E draga, draga" i "Da ti kažem šta mi je", naslovna pesma autora Dina Merlina. Album zbog nadolazećeg rata u Jugoslaviji nije koncertno ispraćen i posle njega je nastupilo zatišje u karijeri, koje je prekidano povremenim nastupima. Iz tog perioda je upečatljiv nastup Zdravka Čolića na MESAM-u početkom 1995. godine, gde je bio gost koncerta posvećen karijeri Kornelija Kovača.

Početkom rata u bivšoj Jugoslaviji, Zdravko se preselio u Srbiju, gde je prešla da živi i kompletna njegova porodica. Povremeno nastupao po manjim dvoranama širom Evrope sa Lazom Ristovskim, diskotekama u Srbiji tokom 1994. godine a redovan je saradnik na pločama Bregovićeve filmske muzike. Tokom pauze u njegovom diskografskom radu godine 1994. u diskografskim kućama "Komuna" i PGP RTS objavljena je ploča "Poslednji i prvi" na kojoj je izbor njegovih najvećih hitova. Tokom devedesetih godina, smatra se jednim od najprodavanijih albuma u tadašnjoj SRJ.

Posle sedam godina pauze, u "Komuni" je izdat deveti Čolićev album, "Kad bi moja bila", u produkciji Gorana Bregovića. Pesme su komponovali Čolić i Bregović, a deo tekstova su napisali Marina Tucaković i Momčilo Bajagić. Sa albuma su se izdvojile pesme "Čini ti se grmi", "Jako, jako slabo srce zavodiš", kao i balade "Kad bi moja bila" i "Tabakera". Zdravko je krajem 1998. godine održao devet rasprodatih koncerata u beogradskom "Sava centru", a nastupio je i u Prištini, ne obazirući se na sukobe na Kosovu.

Čolićev deseti album, "Okano", objavljen je krajem 2000. godine. Album je pored naslovne numere doneo i hitove "Krasiva", "Hotel Balkan" i baladu "U boji vina". Tiraž je bio preko pola miliona prodatih nosača zvuka, a usledila je i velika turneja po većim gradovima bivše Jugoslavije. Turneja je kulminirala rasprodatim koncertom na stadionu FK Crvena Zvezda, popularnoj Marakani, 30. juna 2001. godine, na kojoj se okupilo oko 80.000 ljudi. Pred malim ekranima je više od 4.000.000 ljudi pratilo direktan prenos koncerta. Album "Okano" proglašen je za album godine, pesma "Okano" za hit godine, a Zdravko Čolić je izabran za ličnost godine. U maju 2001. godine Čolić se oženio Aleksandrom, a 1. oktobra iste godine dobio je kćerku Unu.

Zdravko Čolić sa suprugom Aleksandrom

                            

Novi album "Čarolija", Čolić je predstavio 24. decembra 2003. godine. Sa albuma su se izdvojile pesme "Ao nono bijela", "Zločin i kazna", "Moja draga" i "Na ovaj dan", a kao pesma sa jednim od najboljih spotova se izdvojio veliki hit "Mnogo hvala". U maju 2004. godine je počela turneja po većim gradovima bivše Jugoslavije i nekim evropskim zemljama. Tokom 2005. godine održano je još 14 koncerata u Kanadi, Sjedinjenim Američkim Državama, Evropi, kao i na prostorima bivše SFRJ. U oktobru je neplanirano dve večeri zaredom pevao pred beogradskom publikom u novootvorenoj Beogradskoj areni. Koncertima je prisustvovalo preko 50.000 ljudi.

Album "Zavičaj (album)" Čolić je objavio 2006. Pesme za novi album su pored Čolića napisali i Đorđe Balašević, Marina Tucaković, Arsen Dedić, Dino Merlin i Leontina Vukomanović. Pesme su snimane u studijima u Beogradu i Novom Mestu, miksovane su u studiju Pitera Gebrijela, a post-produkcija je rađena u londonskom studiju Ebi Roud. Album se u prva dva dana prodao u rekordnom tiražu od 100.000 primeraka. Posle ovog albuma, 30. juna 2007. godine Zdravko je po treći put u karijeri održao koncert na stadionu FK Crvena. Zvezda popularnoj Marakni. Koncert je bio još jedan trijumf Zdravkove popularnosti kod svih generacija. Prisustvovalo je oko 60.000 ljudi, a sam Zdravko je postavio verovatno nedostižan rekord od TRI fantastična koncerta na najvećem srpskom stadionu.

Poslednji album "Kad me pogledaš preko ramena" Zdravko je objavio 2010. Album je vrlo brzo prihvaćen kod publike i ako i ovaj album kao i većinu prethodnih kritika nije baš blagonaklono prihvatila.

Dana 25. juna 2011. godine, Zdravko Čolić je održao po mnogima i koncert života na beogradskom "Ušću" pred oko 100 000 ljudi, koji je trajao 3 sata i 40 minuta. Koncert je protekao u sjajnoj atmosferi, besprekorno organizovan sa vrhunskom produkcijom putem direktnog prenosa na Radio-televiziji Srbije pratilo ga je oko 2.200.000. ljudi! Zdravko je na koncertu otpevao neverovatnih 44 pesama kojim je obuhvatio sve periode svoje bogate karijere, kako sa singl-albumima tako i sa svih 13 studijskih albuma.

                                 

Simbolika boja

Psihologija boja pored fizioloških reakcija na boje bavi se i proučavanjem kultuurološko – tradicionalnih šablona koji su duboko usađeni u svest ljudi i koji na različite načine deluju u različitim krajevima sveta. Boje u različitimm kulturama imaju različit značaj i dok ista boja u jednoj kulturi izaziva jedan, u drugoj izaziva potpuno drugi suprotan psihološki efekat.

Bela kod nas simbolizuje nevinost i ceremonijal venčanja, a na dalekom Istoku smrt i sahranu. Žuta se kod Francuza vezuje za ljubomoru, a kod Grka za tugu. Zelena se vezuje za ljubomoru u Americi, a kod nas je sinonim za novac. Postoje i direktne asocijacije kao što su: zelena – priroda, plava – nebo, more, žuta – jesen...Ipak, kada posmatramo globalno, svaka boja nosi univerzalnu poruku.

BELA

Bela boja označava svetlost, pa se smatra letnjom bojom. Reflektuje svu snagu spektra, i zbog toga je često teško gledati u nju, jer refleksija stvara vizuelne prepreke. Ona povećava doživljaj prostora. Neveste nose belo da simbolizuju nevinost i čistotu. Lekari nose bele mantile da ukažu na sterilnost...

Simbolika: čistoća, jednostavnost, higijena, efikasnost, sterilnost, hladnoća, elitizam, mladost, blagost.

CRNA

Crna je boja autoriteta i moći. Ostavlja utisak prefinjenosti, misterioznosti i elegancije. To je ne-boja, koja upija čitav spektar odnosno ne reflektuje ni jedan deo spektra pa je zbog toga doživljavamo tamnom.

Simbolika: sofisticiranost, elegancija, zavodljivost, misterija, glamur, sigurnost, emotivna stabilnost, opasnost.

SIVA

Siva boja se vezuje za kreativnost i inspiraciju. Komplementarna je sa narandžastom i ta kombinacija predstavlj jednu od najuspešnijih, ostavlja utisak ekskluzivnosti.

Simbolika: rafiniranost, mudrost, postojanost, zrelost, kompromis, monotonija.

CRVENA

Crvena je najtemperamentnija boja koja budi najintenzivnija osećanja, ubrzava rad srca i disanje. Velike površine crvene mogu prezasititi prostor. U kombinaciji sa crnom ima seksualnu konotaciji.

Simbolika: snaga, toplina, energija, uzbudjenje, seks, strast, brzina, opasnost, stimulacija, muževnost, prkos, agresija, napor, pritisak, vizuelni napor.

PLAVA

Plava je boja koja asocira na nebo i more. Ima moć da smiruje i opušta. Plava je najčešće korišćena boja uopšte.

Simbolika: poverenje, pouzdanost, prefinjenost, smirenost, realnost, odanost, sigurnost, misaonost, pripadnost, opuštenost, profesionalizam.

ZELENA

Ova boja je sinonim za zdravlje i prirodu. Ima moć da opušta i umiruje.

Simbolika: priroda, svežina, zdravlje, hladnoća, rast, razvijanje, bogatstvo, novac, balans, sigurnost, stabilnost.

NARANDŽASTA

Narandžasta je ekstemna topla boja. Održava budnost i koncentraciju, a kao optička varka stvara utisak smanjenja prostora.

Simbolika: sunce, leto, toplina, zanimljivost, postojanost, pozitivne vibracije, energija, egzotika, jug.

ŽUTA

Žuta je optomistična boja. Ubrzava metabolizam i privlači pažnju. Talasna dužina žute boje je relativno velika. Smatra se psihološki najstimulativnijom bojom. Potrefljeni tonovi žute boje će uticati na naš optimizam i samopoštovanje, a previše žute ili pogrešan ton može izazvati osećanje iritacije, straha i anksioznosti.

Simbolika: emotivnost, optimizam, sigurnost, prijateljstvo, samopoštovanje, kreativnost, iracionalnost, energija, tradicionalnost, spiritualnost.

ROZE

Roza je nijansa crvene, ali za razliku od nje ima više smirujući nego stimulativni karakter. Jaki tonovi ove nijanse mogu biti razdražljivi.

Simbolika: mekoća, sigurnost, ženstvenost, fizička smirenost, ljubav, seksualnost, nežnost, inhibicija.

BRAON

Braon boja ostavlja utisak čvrstine i stabilnosti, kao i crna, ali je mnogi smatraju prijatnijom. Asocira na nešto jestivo.

Simbolika: ozbiljnost, toplina, podrška, oslonac, težina i nedostatak humora.

LJUBIČASTA

Ljubičasta je boja otmenosti, smatra se „kraljevskom bojom“. Ženstvena je i romantična, podrazumeva luksuz i imućnost. U umetnosti i dizajnu, ljubičasta je veoma popularna. Zbog izrazito male zastupljenosti u prirodi, obeležava jedinstvenost i unikatnost.

Simbolika: uzvišenost, spiritualnost, dostojanstvo, visok položaj, poštovanje, otmenost, luksuz, imućnost, prefinjenost.

Frida Kalo

Frida Kalo je bila meksička slikarka i kultna ličnost poslednjih decenija dvadesetog veka.
Rođena je 6.jula 1907.godine u Meksiku.
Imala je veoma težak život, ali je uvek uspela da se podigne i sve zadivi svojom upornošću i voljom.

Frida je sa šest godina obolela od dečje paralize, zbog čega joj je desna noga bila tanja od leve.
Ovaj deformitet kasnije je prekrivala dugim i raznobojnim haljinama.

Prezirala je pokazivanje bilo kakve slabosti i nikad nije plakala.
U septembru 1925.godine doživela je tešku saobraćajnu nesreću, niko nije verovao da će preživeti.
Nakon nesreće, imala je 32 operacije. Bila je prinuđena da leži u krevetu četiri meseca.

Kako bi je spasila depresije, njena majka joj je donela četkice i slikarsko platno.
Tako je rođenja njena strast prema slikarstvu.

Bila je prva meksička slikarka čiji je rad izložen u muzeju Luvr u Parizu.
Naslikala je 143 slike od kojih su 55 autoportreti.

Udala se za slikara Dijega Riveru i kada se udala za njega, nazvali su ih " slon i golubica".
Bili su potpuno različiti, ona je bila visoka svega 150 cm., sitna, krhka.
Dijego ju je često varao, a ona je sa njegovim devojkama sklapala prijateljstva.

Pikaso joj je poklonio minđuše u obliku dve ruke, napravljene od oklopa kornjače.
Fridi su one bile omiljeni komad nakita.

Lekari su rekli da zbog gangrene moraju da joj amputiraju nogu, na šta im je Frida uzvratila:
"Šta će mi noga, ja imam krila."
Preminula je 13. jula 1954. sa samo četrdeset i sedam godina.

Poslednja zapisana rečenica iz njenog dnevnika glasi: „ Nadam se da je odlazak radostan i da se više nikada neću vratiti“. Nedugo posle smrti, Frida Kalo upisuje se u legendu, prvo u svojoj zemlji, ali ubrzo i u čitavoj Americi i Evropi. Postala je simbol žene i slikarke, čija slava će trajati zauvek.

Beverli Hils, serija koja se pamti!

           
Prošlo je skoro 30 godina od emitovanja čuvene američke serije "Beverli Hils".
Ukoliko ste gledali ovu popularnu seriju, verovatno se dobro sećate Brendona, Brende, Keli, Dilana, Done, Stiva, Andree i drugih likova iz serije.


Kultna serija pratila je život tinejdžera sa Beverly Hills-a. Televizijska serija delo je Daren Stara, Aaron Spelinga i Djuk Vinsenta, koji su nas zabavljali zanimljivim sadržajem epizoda čitavih 10 godina. Televizijska serija je počela da se emituje 4. oktobra, 1990. a poslednja epizoda je ​​objavljena 17. maja 2000. godine.

Posle 29 godina, ekipa Beverli Hilsa ponovo je na okupu. Nažalost, ovog puta bez Dilana, odnosno glumca Luka Perija, koji je  preminuo usled moždanog udara.

Urađena u stilu parodije u kojoj naši junaci ne glume svoje likove, odnosno Brendu, Brendona, Keli, Stiva, Andreu, Donu i Brajan, već sebe dok se spremaju da ponovo urone u svet Beverli Hilsa, nova serija donosi nam dašak nostalgije umiven u novo ruho.

Istorija parfema

 

Reč ''parfem'' potiče iz latinskog jezika. To je reč sastavljena od reči PER, što znači kroz i FUMUS, što znači dim. Može se pretpostaviti da su parfemu naziv dali Francuzi - prvi veliki majstori zanata destilacije parfema novog doba. Međutim, prvi put reč ''parfem'' upotrebili su Rimljani za prijatne mirise koje je pružao upaljen mirišljavi štapić.

Prvi oblik parfema bio je mirisni štapić otkriven u Mesopotamiji pre 4.000 godina. U Mesopotamiji su prvi put počeli da mešaju mirisne prirodne materije sa vodom i uljem, pa su tako dobijenim tečnostima trljali telo. U Grčkoj i Rimu ruža je bila naročito obožavana biljka, pa je upravo ružina vodica najstariji poznati miris dobijen procesom destilacije.

U antičko doba, pak, verovalo se da se upotrebom parfema postaje sličan božanstvima. Interesantan je i podatak da se stanovnici Versaja nisu baš često kupali. Umesto sapuna obilato su koristili parfeme i razne kremice. I danas se priča o kralju koji se za četiri godine samo jednom okupao. U srednjem veku crkva je osuđivala alhemičare, koji su važili za proizvođače parfema. Smatra se i da je osamnaesti vek period u kome počinje da se prati moda.

Dvor Luja XV tada je nazvan "dvorom parfema", a dvorani su bili obavezni da svakog dana upotrebljavaju drugi parfem. Carica Žozefina trošila je bogatstvo na egzotične mirise, a i sam Napoleon imao je naviku da nanosi kolonjsku vodu nakon brijanja. Moderne parfimerije pojavljuju se u periodu od 1860. do 1900. godine, a krajem prošlog veka pojavio se i prvi parfem sa sintetičkim sastojcima, što je veoma važno, jer se danas sve više prirodnih sastojaka kao što je, na primer, mošus, iz humanih i etičkih razloga zamenjuje sintetičkim. Početkom dvadesetog veka mirisi postaju luksuzni proizvodi sa prestižnim imenom i u prelepim bočicama. Posle Prvog svetskog rata parfimisanje postaje svakodnevni ritual i tako je ostalo do današnjih dana. Pedesetih godina dvadesetog veka pojavile su se i prve toaletne vode za muškarce.

Sedamdesetih godina muškarci počinju da koriste i mirise koji nisu povezani s ritualom brijanja. Nastaju pravi muški parfemi. Osamdesete su poznate kao era jakih i postojanih parfema (Poison - Christian Dior).




                                      

                                                

                            
 Parfemi koji nikad neće izaći iz mode:

Chloé Eau de Parfum / Chloé

Poseban, senuzalan i prefinjen miris za sve prilike i za sva godišnja doba."Chloé" je izuzetan spoj cvetova koji uključuju božur, liči i freziju u visokim notama, ružu, magnoliju i đurđic u srcu iznad baze od cedrovine i ambera.

Chanel No 5 

Najpoznatiji parfem svih vremena kreirao je Ernest Beaux 1921. godine. "Chanel No 5" prvi je parfem u cvetno-aldehidnoj grupi i prvi po količini aldehida u svojoj kompoziciji (legenda kaže da ih je asistent Ernesta Beaux greškom stavio previše aldehida). U visokim notama su aldehidi, bergamot, limun, neroli, ylang-ylang, u srcu su kompozicije jasmin, ruža, đurđevak, iris, a u bazi su vetiver, sandalovina, vanila, amber i pačuli.

5th Avenue / Elizabeth Arden

Parfem nastao 1996. godine naziv je dobio po jednoj od najpoznatijih ulica na svetu koja je oličenje bogatstva i luksuza i praktično mašte koja se pretvorila u stvarnost. Namenjen je ženi sa stilom, koja je pametna, uspešna i elegantna.


Light Blue / Dolce&Gabanna

Ovaj vrlo popularan letnji parfem lansiran je 2001. godine. Odlikuje ga ležerni miris koji podseća na povetarac cvetno-voćnog mirisa sicilijanskog leta. Sočne i vlažne note lajma i čempresa bude asocijaciju na šumu na morskoj obali.

Classique / Jean Paul Gaultier

Slatki parfem nastao 1993. godine koji se opisivao rečima ''miris koji obećava zadovoljstvo''. Note ruže zavode u visokim notama, sofisticirana orhideja dominira ritmovima srca parfema i drvenih akorda, dok vanilja miluje u donjim notama parfema. Atraktivna je i ambalaža - bočica u obliku ženskog tela odevena u čipkanu haljinu u z metalik zlatnoj ambalaži.
                                      

Opium / Yves Saint Laurent

Četvrti najpopularniji parfem svih vremena. Orijentalnu začinsku harmoniju ovog provokativnog i opojnog mirisa čine mandarina, jasmin, karanfil i vanila. Parfem je izazivao kontroverze zbog svog imena koje je razljutilo Kineze koji žive u SAD-u. Tražili su da im se Laurent, koji mu je lično dao ime, izvini zbog nepoštovanja kineske istorije i problema između Kine i SAD-a i da pronađe drugo ime. Sve je rezultiralo time da je "Opium" postao jedan od najprodavanijih parfema u istoriji.

L'eau d'Issey / Issey Miyake

Kako ga je sam Issey Miyake opisao, ovaj je parfem "čist kao izvorska voda", a u sebi objedinjuje hladne kapljice vodopada, aromu cveća i mirise proletnje šume. "L'eau d'Issey" je cvetno-vodeni miris sa prozračnim notama lotusa, frezije, ciklame i sočne dinje. Srednje note božura, đurđevka i karanfila otkrivaju karakter parfema. Završna bazna nota je elegantna drvena s cedrovinom, sandalovinom, mošusom i amberom. Parfem je kreiran 1992. godine.

Shalimar / Guerlain

Jedan od najprodavanijih parfema na svetu nastao je 1925. godine inspirisan ljubavnom pričom šaha Shahjahana i njegove žene Mumtaz Mahal. Nakon smrti svoje voljene supruge šah je podigao čuveni Taj Mahal u njenu čast kao simbol njihove ljubavi. Miris uključuje note limuna, bergamota, jasmina, majske ruže, opoponaksa, vanile, irisa, tamjana i sivog ambera. Kratki hlad citrusa vodi u bogato cvetno srce sa raskošnom finalnom toplinom.

                                             

Jesenje kombinacije

                            Jesen sa stilom

Često se pitamo šta to da promenimo, kako malo da osvežimo naš izgled i stil.
Čini nam se da smo stalno u istom, da su na nama uvek iste boje, isti tonovi.
U nekoliko slika mi vam nudimo ideje kako da osvežite i upotpunite svoj jesenji izgled.


                                


                                 


                                 

                                

                         


                                         

Energetski vampiri

                                            


Da li postoje vampiri? Možda ne oni klasični filmski koji piju krv, ali možete se kladiti da energetski vampiri postoje i da ih zapravo znate bar nekoliko.

Neke od karakteristika po kojima ih možete prepoznati su sledeće:

Prevelik ego, večito raspravljanje
Paranoja
Melodramatično ponašanje
Narcisoidnost
Konstantno negodovanje i žaljenje na nešto
Ogovaranje 

Nesigurnost i stalna potreba za podrškom
Ljubomora
Emocionalne ucene i izazivanje osećanja krivice

Da li ponekad osetite olakšanje kada neka osoba napusti vašu blizinu, i posle toga imate neodoljivu želju da pobegnete na pusto ostrvo da se oporavite od njenog društva? Možete biti sigurni da ste bili u društvu energetskog vampira!

Postoji 10 tipova energetskih vampira:

1. „Jadan ja“ vampir. To su svi oni negtivni ljudi koji će vas udaviti pričama u kojima su oni večite žrtve, koji se stalno žale na nešto, protiv kojih se okrenuo ceo svet. Vrlo je lako pasti pod njihov uticaj jer svojim ponašanjem izazivaju i očekuju empatiju. To su pasivno-agresivni tipovi emotivnih manipulatora. Oni su nesamostalni, obožavaju da traže usluge ili savete od drugih ljudi ali istovremeno imaju otpor prema njima. Nijedan savet nikad nije dovoljno dobar i na sve imaju „ali“. Ne znaju šta hoće, nemaju svoje mišljenje.

2. Dramatičar. Postoje tvrdnje da su žene bolji vampiri od muškaraca. Možda ne uvek, ali kada je ova kategorija u pitanju defintitvno su pobedile. Otud valjda i onaj epitet „Kraljica drame“. Sigurno znate bar jednu! To ne znači da nema muškaraca koji su dramatični. Svi oni, bez izuzetka, umeju od muve da naprave slona i od male neprijatnosti ogroman incident, ne bi li bili u centru pažnje.

3. Šaljivdžija. Iako na prvi pogled može delovati bezopasno i pozitivno, i ovaj tip vampira može da vam iscrpi energiju kao i oni koji ne umeju da se našale uopšte. Svi imamo dane kada nam greje sunce i pada kiša. Ovaj emocionalni vampir ih nema. U stanju je da priča bez prestanka i da prosipa šale, na koje očekuje oduševljenje. A to zaista iscrpljuje.

4. Kritičar. Ovaj tip vampira otvoreno rasipa negativnu energiju večito kritikujuću ono što drugi urade. Njima nikad ništa nije dovoljno dobro, a sami retko uzmu konce u svoje ruke da urade bolje. Nistu aktivisti već samo jezičari čiji je cilj da u vama izazovu osećaj krivice.

5. Ljubomorni vampir. Ovaj emocionalni vampir je posesivan, drži svoje, ali tuđe mu je uvek bolje i lepše i nikad nije zadovoljan onim što ima.

6. Kontrolor je vrsta koji će vas posebno iscrpeti u poslu. Ovakvi ljude vole da drže sve u svojim rukama, nemaju poverenja, ne prepuštaju ništa drugima,najpametniji su, imaju mišljenje o svemu i lek i lekciju za sve.

7. Narcis . Svi mi volimo da pričamo o sebi, ali niko kao ovaj tip energetskog vampira. Svet se okreće samo zbog njih, a vi ste tu samo da biste slušali o njemu.

8. Paranoci su negativni ljudi koji iscrpljuju negativnim pogledom na svet i strahom onda kada to ima, ali i ona d kada to uopšte nema osnova. Oni u svemu vide razlog za strah, prevaru i seju ga po okolini.

9. Nesigurni vampir je jedan od onih koji traže vaše sažaljenje. Jednom kada vas upecaju, tražiće stalnu potvrdu od vas da su dovoljno dobri, da umeju i treba im večita podrška za koračanje kroz život.

10. Ambicionista je vrsta vampira koji ima višak energije i forsira vas da pratite njegov ritam i onda kada niste u stanju. Prioča samo o novcu, poslu, uspehu, ambicijama, planovima.

Da li ste se prepoznali negde?

Energetski vampiri nemaju empatiju, ne umeju da se stave u vašu perspektivu i sebični su. Ne pružaju – samo traže!

Magični Istanbul

Želim u kratkim crtama da vam opišem putovanje u čarobni Istanbul.

Ako razmišljate da li da odete u Tursku, možda će vam ovaj kratki tekst pomoći da se odlučite.
Ako idete autobusom, putovanje može da se oduži, ali sve se izdrži, pa i tih nekih sedamnaest sati vožnje.

Istanbul je naslednik prestonice drevne Vizantije. Tokom istorije bio je slavljen, paljen, prekrštavan, osvajan. Centar kulture, trgovine, raskršće civilizacija i religija oduvek, a centar sveta više od jednog milenijuma. Sasvim dovoljan argument zašto ga posetiti.

Današnji moderni Istanbul se sastoji od evropskog i azijskog dela koje povezuje bosforski most. Evropski deo je podeljen na stari i novi deo koje razdvaja istorijski zaliv Zlatni rog, a povezuje Galata most.

Statistike govore da današni Istanbul ima preko šest miliona stanovnika, sa preko sto hiljada turista dnevno. Uprkos svojoj veličini, on nije skupa metropola, potpuno je prilagođen masama turistia, a o svemu se možete dogovarati sa Turcima. Puno toga se da videti, probati, kupiti i doživeti za razumnu cenu.

Šta obavezno videti u Istanbulu

Aja Sofija – nekad najveća hrišćanska crkva na svetu, pa najveća džamija, danas muzej.

Plava džamija – jedna od 3 najveće džamije u Turskoj, impozantna i spolja i iznutra.

Topkapi palata – palata sultana od 15. do 19. veka – nalazi se odmah iza Sultanahmeta tj. Aja Sofije – po izgledu, parku u kom je smeštena, mestu na kom se nalazi i pogledu odatle, jako podseća na Kalemegdan.

Egipatski bazar na Misirli čaršiji – tzv."Pijaca začina i slatkiša" – mesto odakle nećete lako izaći.

Tu ćete naći različite vrste ratluka, začina, sušenog voća, čajeve, baklave, praline i još mnogo, mnogo divnih poslastica.

Grand bazar na Kapali čaršiji – ogroman starinski bazar sa stotinama radnjica sa suvenirima, tkaninama, nakitom, odećom, raznim sitnicama. Neverovatan utisak je da skoro svaki trgovac razume srpski. Kad odete tamo, zaboravite na vreme. Cenkanje je obavezno.

Dolmabahče palata  je palata Sultana iz 19. veka, nalazi se tik uz more – po mnogima među 5 najlepših palata Evrope, takođe i jedna od najvećih.

Grad koji odiše posebnim duhom i energijom. Grad koji može sve da vam pruži: bogatu istoriju, tradiciju, ukusnu hranu, važne istorijske spomenike, ljubazne trgovce, povoljne cene. Dakle, sve na jednom mestu imate u Istanbulu. Ko jednom dodje, uglavnom se ponovo vrati u ovaj čarobni grad..

Istorija sladoleda

                                

Sladoled je definitivno jedna od omiljenih poslastica mnogih ljudi, pogotovo u toku leta, kada predstavlja osveženje.

Ova poslastica je i svojevrsan izum, pa je to razlog zbog kog je čovečanstvo dugo čekalo na njega. Međutim, sladoled ipak ima dužu istoriju nego što se misli.

Istorija sladoleda počinje još u drevnoj Kini, kada se na kraljevskim dvorovima pravila mešavina leda i mleka, čime se dobijala hladna poslastica, koja se može povezati sa današnjih sladoledom. Pored kineskih kraljeva, u sličnoj poslastici su uživali i stari Rimljani. Car Neron je mešao sneg i led koji su mu donosili sa vrhova planina sa usitnjenim voćem i tako dobijao smesu sličnu današnjem sladoledu.
Sladoled u Evropi

Prvi Evropljanin koji je imao priliku i čast da proba sladoled je Marko Polo. On je o ovoj poslastici pisao u svom putopisu, gde je naveo da se “sladoled” služio na dvoru Kublaj-kana.

U Evropu su sladoled doneli Arapi. Oni naučili Italijane veštini zamrzavanja slatkog krema, dok su vladali na Siciliji. I dalje važi mišljenje da su Italijani najbolji majstori pravljenja sladoleda.

Na engleski dvor je sladoled stigao u 17. veku. Na jednom od prijema kralja Čarlsa Drugog njegov kuvar iz francuske napravio je ovu poslasticu za goste, koji su – naravno – bili oduševljeni. Osim njih i kralj Čarls je bio oduševljen ovim slatkišem do te mere da je želeo ljubomorno da ga sačuva samo za sebe. Zbog toga je dao veliku sumu novca svom kuvaru kako bi bio siguran da će se sladoled služiti samo na njegovom dvoru i da će recept ostati tajna.

Recept sladoleda je predstao da bude tajna kada je kralj Čarls svrgnut sa prestola 1649. godine. Tada je sladoled počeo da se služi i na drugim evropskim dvorovima, a uskoro je bio dostupan i “običnim ljudima”.

Industrijalizacija sladoleda počela je u Americi polovinom 19. veka. Ovo se desilo zahvaljujući konstruisanju prve mašine za pravljenje sladoleda. Ovu mašinu je izmislila Nensi Džonson 1846. godine. Jednostavan dizajn i praktičnost mašine je razlog zbog kog se slične mašine mogu videti i danas u nekim poslastičarnicama.

Početkom 20. veka javili su se  različiti oblici sladoleda pa je tada izmišljen i kornet, a zatim i sladoled na štapiću.

                                 

“Jestiva čašica za sladoled”

Današnji kornet izmislio je Italo Marćioni, poslastičar sa Vol Strita koji je prvu “jestivu čašicu za sladoled” predstavio na Svetskom sajmu u St. Luisu 1924. godine.



Sladoled na štapiću     

Sladoled na štapiću je nastao nešto kasnije. Naime, smislio ga je vlasnik poslastičarnice u Ajovi – Kris Nelson. On je na ideju o sladoledu na štapiću došao tako što je jedna od njegovih redovnih malih mušterija imala uvek problem pri izboru između čokoladice ili sladoleda. Tada je Nelson našao način da objedini i sladoled i čokoladu, pa je napravio sladoled na štapiću koji je bio preliven čokoladom. Ova poslastica je nastala 1934. godine.

Najpopularnija imena u Srbiji

Najpopularnije ime za žensku decu u Srbiji, kao i u čak 49 zemalja sveta, jeste Sofija, koju slede Dunja i Maša, dok su roditelji za svoje dečake tokom prošle godine najviše birali imena Luka, Lazar i Stefan.

Naime, najnovije istraživanje pokazalo je da je trenutno najpopularnije ime na svetu Sofija, što u prevodu s grčkog znači mudrost, a dodatnoj popularnosti ovog imena doprinelo je to što se na različitim jezicima

Na top-listi najčešćih muških imena Stefan je 2015. godine posle decenije vladavine s trona uspeo da svrgne Luku, ali se ovo ime koje znači svetlost već prošle godine vratilo na prvo mesto. Zanimljivo je da je ime Luka veoma popularno i u susednoj Hrvatskoj.

Etnolog Bojan Jovanović objašnjava da su imena, pogotovo lična, odraz kulture i duha društva u kome živimo i vremena koje vlada.

- U kriznim vremenima podstiče se osećaj nacionalnih vrednosti, pa su tako osamdesetih godina česta bila imena srpskih kraljeva: Dušan, Milutin i Milica. Pre rata aktuelna su bila proruska imena sa snažnim uticajem ideologija, pa su nas okruživali Jugoslavi i Jugoslovenke. Krajem osamdesetih krenula je ekspanzija ekonomije, pa su se davala prozapadnjačka imena kao Elizabeta, Filip, pa i Kleopatra, tada su roditelji želeli da iskorače iz svoje sredine, jer su je smatrali nedovoljnom - kaže Jovanović.

Prema njegovim rečima, trenutno je trend da roditelji daju deci imena koja su nekada bili nadimci kao Maša, Saša, Miša...

- Nekada davno u Srbiji su prava imena bila tajna koju su znali samo kum i roditelji, jer se verovalo da onaj ko zna vaše pravo ime, može da manipuliše vama ili da vam baci magiju. Da bi bili što drugačiji ili neobičniji, roditelji nekad deci daju nakaradna imena koja ona kao beleg nose do kraja života ili ne mogu da dočekaju da ga promene - kaže Jovanović.

     

                         


Ipak, dešava se da se u knjigu rođenih upisuju neobična imena kao što su: Tajna, Katalea, Šećerko, Egedon, Indigo i Jon. Tako će budući đaci srpskih škola biti i Leon, Eko, Aksentije, Alimpije, Maksimilijan, Eol, Lav, ali i Larisa, Iskra, Zoi, Lina, Zara, Medina... Među neobičnim imenima su i Feda, Fedro, Dren, Zoi i Vid, Zilpa, Borijela, Vasilisa, Gina... Zanimljivo je da su jedni roditelji bratu i sestri dali imena Po i Li.

Prema Porodičnom zakonu, matičari mogu da odbiju da detetu upišu ime koje roditelji žele ako nije u skladu s moralnim i tradicionalnim okvirima, ali to se u praksi maltene ne dešava.

Značenje najčešćih imena

Među najpopularnijim imenima za žensku decu su: Sofija što znači mudrost, zatim Dunja čije ime označava dobar glas, kao i Maša, ime poreklom iz Rusije koje je varijanta imena Marija i Magdalena. Što se tiče muških imena, Luka predstavlja svetlost, na starohebrejskom Lazar znači "bog je pomoć", a ime Stefan predstavlja venac ili krunu.

Tipovi ličnosti

                           


                         
Vaša ličnost utiče na sve aspekte vašeg života: od nje zavisi s kim ćete se družiti, ko će vam biti prijatelji, za koga ćete glasati. Ipak, ljudi vrlo retko razmišljaju o sopstvenoj ličnosti. Poznavanjem samog sebe znaćete koje su vaše snage i slabosti i kako vas ljudi vide.


Moderni psiholozi slažu se kako postoji pet glavnih tipova ličnosti. Oni se određuju prema stepenu zastupljenosti jednog od pet faktora koje svi poseduju (tzv. petfaktorski model ličnosti), piše Inc.com.

Savesnost - Prvom tipu pripadaju ljudi koji u svojoj ličnosti imaju najveći stepen savesnosti. Oni su produktivni, dobro organizovani, na njih se možete osloniti i samopouzdani su. Oni vole da planiraju stvari unapred i ciljaju na visoka postignuća.

Ljudi koji su na lestvici savesnosti niže mogu osobe iz prve grupe videti kao tvrdoglave i opsesivne.

Zanimljivost: Studije su pokazale da brak s osobom koja pripada prvoj grupi može dobro da utiče na karijeru. Ukratko, uporan partner i vas će naterati da postanete uspešni.

Ekstraverzija - Ekstraverzija znači brzo prilagođavanje osobe novoj sredini. Osobe koje najviše rangiraju po ovom faktoru su pričljive i osećaju se dobro kada su u centru pažnje. Drugi ih često smatraju dominantnima i željnim pažnje.

Zanimljivost: Obratite pažnju na rukovanje. Muškarci snažnog stiska vrlo su ekstrovertni i najmanja je verovatnoća da su neurotični. To, međutim, ne važi kada su u pitanju žene.

Prijatnost - Oni koji najviše rangiraju po prijatnosti su pouzdani, dragi i obzirni prema drugima. Poznati su po društvenoj angažovanosti i često učestvuju u volonterskim i altruističkim aktivnostima. Drugi ih često smatraju naivnim i pasivnim.

Zanimljivost: Tražite finansijskog savetnika koji ima najveći stepen prijatnosti. On će biti oprezan s vašim novcem. S druge strane, izbegavajte savetnike koji su otvoreni novim iskustvima jer vole da rizikuju.

Otvorenost prema iskustvima - Ljudi koji visoko rangiraju po otvorenosti poznati su po širokom spektru interesa i bujnoj mašti. Znatiželjni su i kreativni pa ne vole rutinu. Vole da meditiraju i putuju pa često žive u inostranstvu. Drugi ih često smatraju nepredvidljivima i nefokusiranima.

Zanimljivost: Otvorenim ljudima najlakše je predvideti politički stav. Najčešće zagovaraju liberalizam i vrlo često otvoreno izražavaju svoja politička uverenja.

Neurotičnost - Ljudi koji najviše rangiraju kada je reč o neurotičnosti najčešće su emocionalno nestabilni ljudi. Kod njih je izražen visoki stepen anksioznosti i iritantnosti. Drugi ljudi vide ih kao nestabilne i nesigurne.

Zanimljivost: Ljudi ovog tipa ličnosti privlače pažnju objavljivanjem fotografija na društvenim mrežama, iako retko pišu komentare koji bi mogli biti protumačeni kao kontroverzni. Takođe imaju najviše fotografija po albumu.

Ličnost je vrlo stabilna tokom života i ne menja se lako. Osobine ličnosti stiču se u uzrastu od sedam godina i pomoću njih lako može da se predvidi ponašanje osobe kada odraste.

Ipak, stručnjaci kažu kako se, uz mnogo truda, neke osobine mogu promeniti.